Циљ наставе предмета дигитална писменост је оспособљавање за самосталну употребу рачунара на нивоу основне претраге и елементарне електронске комуникације примењиве у свакодневном животу.

Исходи за крај првог циклуса

По завршетку првог циклуса полазник/ца ће умети да:

• пронађе и организује документа у рачунару;
• пренесе документа са спољне меморије у рачунар и обратно;
• пронађе и безбедно преузме податак са Интернета;
• пошаље и безбедно прими једноставну поруку електронском поштом.

Обавезни садржаји

Компоненте рачунара

– врсте електронских података, врсте рачунара;
– софтвер и хардвер;
– улазни уређаји (тастатура, миш, скенер, монитор осетљив на додир, читач картица, камера);
– излазни уређаји (монитор, штампач, звучници, пројектор);
– уређаји за комуникацију (модем, мрежна карта);
– уређаји за складиштење података (хард диск, изменљиви /спољни хард диск, CD-ROM, DVD, USB меморијски штапић, меморијска картица);
– централна јединица (матична плоча, процесор, унутрашње меморије, графичка карта, звучна карта, интерфејс).

Основне технике рада

– покретање рачунара и пријава на систем;
– радна површина, трака задатака, старт мени;
– покретање и затварање програма, прелазак између програма;
– врсте прозора и рад са прозорима;
– упореба функције помоћи;
– употреба управљача задацима;
– прилагођавања и подешавања (подешавање миша и тастатуре, времена и
датума, језика, траке задатака и старт менија, изгледа радне површине).

Рад са документима и фасциклама

– организација података – документа, фасцикле, партиције и дискови;
– фасцикла Мој рачунар – намена и употреба;
– програм за организацију докумената – намена и употреба;
– формирање, обележавање, копирање и брисање докумената и фасцикли, корпа за отпатке, осигурање података;
– документа и фасцикле на радној површини (постављање, именовање,
организација);
– формирање и баратање пречицама;
– унос документа са спољне меморије и обратно;
– штампање документа.

Основе Интернета и употреба прегледача

– шта је Интернет и како функционише;
– повезивање на Интернет;
– услуге/врсте података на Интернету;
– структура Интернета и адресирање на Интернету;
– Интернет Експлорер – намена, употреба, подешавање;
– складиштење и штампање Интернет странице, баратање омиљеним
локацијама;
– безбедност на Интернету.

Претрага података на Интернету

– начин рада и врсте претраживача;
– синтакса упита за претраживање;
– напредно претраживање на најпопуларнијем претраживачу;
– напомене за безбедно претраживање.

Електронска пошта

– основе електронске поште;
– програм за електронску пошту – намена, употреба, подешавање;
– састављање порука, унос, брисање и означавање текста, кретање по тексту;
– проналажење, пребацивање, копирање и замена делова текста;
– чување и слање порука, додавање прилога;
– пријем и читање порука, отварање и складиштење прилога;
– одговарање на поруку, прослеђивање поруке и слање поруке на више адреса;
– претраживање и организација порука;
– безбедна употреба електронске поште.

Напредни садржаји

Употреба рачунара и организација електронских докумената

– подешавање траке задатака и старт менија (структура, организација,
реорганизација);
– додавање и уклањање програма;
– атрибути датотека;
– програми за одржавање.

Претрага и размена електронских информација на Интернету

– рад са адресаром;
– дигитални потпис;
– чет, форуми, мејлинг листе, дискусионе групе.

Начин остваривања програма

Дигитални свет је до скора био мали део наших живота, јасно одвојен од „стварног” света, у који су, по обавези или забаве ради, одлазили релативно малобројни и у њему боравили релативно кратко, колико је захтевала пословна обавеза одраслих, или забава младих. Данас тај дигитални свет у тој мери прожима наш свеукупни животни и радни простор да дигитална неписменост драматично хендикепира и маргинализује појединца. Доводи га у драстично неравноправан положај у односу на остале, јер му чини недоступним, не само велики део света рада и јавно доступних услуга, већ и велику количину информација значајних за његов свакодневни живот, укључујићи и могућност учења.
Концепт програма „Дигитална писменост” је такав да у првом циклусу полазника оспособимо да елементарно функционише и комуницира у дигиталном свету, и да проналази информације које ће му омогућити да даље самостално учи. У другом циклусу полазника оспособљавамо да креира најчешће сретану форму дигиталног
документа у свету рада – текстуални документ, док га у трећем оспособљавамо да креира табеларни документ и презентацију, као честе форме дигиталног документа у свету рада. Овако конципиран програм практично оспособљава полазника за самостални живот у дигиталном свету већ у првом кораку, док га други и трећи циклус оспособљавају да „дигитално” партиципира у свету рада.
Циљ нам је био да програм оријентишемо на исходе, колико је год то било могуће у датим околностима. Апсолутни је приоритет да се у избору активности, и генерално у свим аспектима наставе, фокусирамо на реализацију тих исхода.
Општеприхваћени израз „савлађивање градива” треба заменити изразом „достизање исхода”. Исходе треба схватити и као оријентир, према коме непрекидно треба кориговати ток наставе, у смислу избора примера и активности, динамике рада и количине информација које износимо, а све у складу са специфичностима групе са којом радимо. С обзиром да је програм намењен одраслима избор активности морамо ослонити на
претходна искуства и знања полазника, њихова интересовања и потребе. Све нас ово упућује превасходно на обавезу да активирамо полазнике и реализујемо интерактиван процес учења са интензивном партиципацијом полазника.
Овај програм не треба схватити као средство да полазник научи о употреби рачунара, да би касније могао да реализује уобичајене активности баратања дигиталном информацијом. Знатно више од тога, кроз реализацију уобичајених активности, полазника треба спровести кроз програм и тако припремити да барата дигиталном информацијом у новом или измењеном контексту, уз достизање адекватног критичког става према
алаткама које користи и информацијама до којих путем њих долази.
С обзиром да је други циклус посвећен креирању текстуалних докумената, а трећи креирању табеларних документата и презентација, за похађање трећег циклуса није неопходно знање и вештине које представљају исходе другог циклуса. Знање градива из првог циклуса, је међутим неопходно за успешно укључивање у други и у трећи циклус. У ситуацијама када се у програм обуке полазник укључује у другом или трећем циклусу,
саветујемо да му се индивидуализацијом наставе омогући да достигне неопходан ниво знања и вештина (предвиђених за први циклус) и нормало се укључи у наставу одговарајућег (другог или трећег) циклуса.
У Приручнику за реализацију програма су за сваку област дати примери препоручених активности, а овде се наглашавају начелне сугестије у вези са начином реализације. Изузетан интензитет програма намеће обавезу практичног рада полазника, чак и у случају најједноставнијих лекција. Без обзира на избор садржаја тај практични рад је незаобилазни услов реализације овако интензивног програма. Такође, интеракција у групи значајно може унапредити ефикасност рада, препоручује се да се у избору активности приоритет даје онима који поспешују ту интеракцију – организовати електронску комуникацију између полазника, електронску верзију „глувих телефона”,
доделити им задатак претраге на Интеренту који морају заједно да реализују и сл.
Унапређивање групне динамике и комуникације је тим важније када се има у виду да се у списку исхода међународних програма обуке за дигиталну писменост налазе и „способност за сарадњу и тимски рад”, као и „ефикасно комуницирање”.
Градиво је конципирано тако да не зависи од брзине напредовања полазника у два друга предмета који битно утичу на савлађивање овог програма – српски језик и математику. Ипак би било драгоцено за реализацију свеукупног програма да се обављају консултације са наставницима других предмета у контексту комплементарног
уобличавања задатака и примера за вежбу. Напредни садржаји, који су наведени за сваки циклус, су изабрани тако да са обавезним материјалима формирају логичку и тематску целину. Углавном су таквог карактера да се могу презентовати напреднијим полазницима, паралелно са излагањем обавезних материјала свим полазницима.
Реализација програма претпоставља одређене техничке услове. С обзиром на интензивност програма, минимални услови су: умрежена рачунарска учионица, повезана на Интернет, са рачунаром за сваког полазника. На рачунар предавача повезан штампач, скенер, читач меморијских картица и видео пројектор. На нивоу хардвера појединачних рачунара претпостављају се рачунарске конфигурације са процесорима генерације Intel Pentium IV и 500 MB радне меморије, звучницима и CD/DVD писачем. На нивоу софтвера претпоставља се оперативни систем Windows XP и три основна програмска пакета MS Office 2003.