Циљ наставе предмета дигитална писменост је оспособљавање полазника за самосталну употребу рачунара и информатичких сервиса као претпоставке активне партиципације одраслих у свакодневним ситуацијама приватног и радног окружења.

Исходи за крај другог циклуса

По завршетку другог циклуса полазник/ца ће умети да:
– креира, уређује, обликује и штампа текстуални документ.

Обавезни садржаји другог циклуса

Радна површина и основе уређивања текста

– покретање, затварање и индивидуално подешавање програма;
– кретање кроз документ и приказ документа;
– креирање, отварање, снимање и затварање документа;
– технике означавања текста;
– сортирање пасуса;
– функција аутоматског исправљања;
– рад са више докумената;
– употреба помоћи у програму;
– штампање документа.

Обликовање текста

– маргине и величина папира;
– обликовање странице;
– обликовање знакова;
– обликовање пасуса;
– табулатори;
– нумерација и набрајање;
– оквири, линије, сенчења;
– прелом реда и стране.

Табеле и слике

– креирање и попуњавање табеле;
– уређивање, обликовање и сортирање табеле;
– повлачење, пребацивање, позиционирање табеле;
– претварање текста у табелу и обратно;
– унос слике у документ и баратање истом.

Напредни садржаји другог циклуса

Креирање текстуалног документа

– уметање симбола, датотека и датума;
– положај и садржај заглавља и подножја;
– уметање броја стране и датума;
– рад са секцијама;
– организација секције у више стубаца и њихово обликовање;
– правила уређивања стандардних пословних и приватних писама;
– циркуларна писма.

Начин остваривања програма

Дигитални свет је до скора био мали део наших живота, јасно одвојен од „стварног” света, у који су, по обавези или забаве ради, одлазили релативно малобројни и у њему боравили релативно кратко, колико је захтевала пословна обавеза одраслих, или забава младих. Данас тај дигитални свет у тој мери прожима наш свеукупни животни и радни простор да дигитална неписменост драматично хендикепира и маргинализује
појединца. Доводи га у драстично неравноправан положај у односу на остале, јер му чини недоступним, не само велики део света рада и јавно доступних услуга, већ и велику количину информација значајних за његов свакодневни живот, укључујићи и могућност учења.
Концепт програма „Дигитална писменост” је такав да у првом циклусу полазника оспособимо да елементарно функционише и комуницира у дигиталном свету, и да проналази информације које ће му омогућити да даље самостално учи. У другом циклусу полазника оспособљавамо да креира најчешће сретану форму дигиталног
документа у свету рада – текстуални документ, док га у трећем оспособљавамо да креира табеларни документ и презентацију, као честе форме дигиталног документа у свету рада.
Овако конципиран програм практично оспособљава полазника за самостални живот у дигиталном свету већ у првом кораку, док га други и трећи циклус оспособљавају да „дигитално” партиципира у свету рада.
Циљ нам је био да програм оријентишемо на исходе, колико је год то било могуће у датим околностима. Апсолутни је приоритет да се у избору активности, и генерално у свим аспектима наставе, фокусирамо на реализацију тих исхода.
Општеприхваћени израз „савлађивање градива” треба заменити изразом „достизање исхода”. Исходе треба схватити и као оријентир, према коме непрекидно треба кориговати ток наставе, у смислу избора примера и активности, динамике рада и количине информација које износимо, а све у складу са специфичностима групе са којом радимо. С обзиром да је програм намењен одраслима избор активности морамо ослонити на претходна искуства и знања полазника, њихова интересовања и потребе. Све нас ово упућује превасходно на обавезу да активирамо полазнике и реализујемо интерактиван процес учења са интензивном партиципацијом полазника.
Овај програм не треба схватити као средство да полазник научи о употреби рачунара, да би касније могао да реализује уобичајене активности баратања дигиталном информацијом. Знатно више од тога, кроз реализацију уобичајених активности, полазника треба спровести кроз програм и тако припремити да барата дигиталном информацијом у новом или измењеном контексту, уз достизање адекватног критичког става према
алаткама које користи и информацијама до којих путем њих долази.
С обзиром да је други циклус посвећен креирању текстуалних докумената, а трећи креирању табеларних документата и презентација, за похађање трећег циклуса није неопходно знање и вештине које представљају исходе другог циклуса. Знање градива из првог циклуса, је међутим неопходно за успешно укључивање у други и у трећи циклус. У ситуацијама када се у програм обуке полазник укључује у другом или трећем циклусу, саветујемо да му се индивидуализацијом наставе омогући да достигне неопходан ниво знања и вештина (предвиђених за први циклус) и нормало се укључи у наставу одговарајућег (другог или трећег) циклуса.
У Приручнику за реализацију програма су за сваку област дати примери препоручених активности, а овде се наглашавају начелне сугестије у вези са начином реализације. Изузетан интензитет програма намеће обавезу практичног рада полазника, чак и у случају најједноставнијих лекција. Без обзира на избор садржаја тај практични рад је незаобилазни услов реализације овако интензивног програма. Такође, интеракција у групи значајно може унапредити ефикасност рада, препоручује се да се у избору активности приоритет даје онима који поспешују ту интеракцију – организовати електронску комуникацију између полазника, електронску верзију „глувих телефона”,
доделити им задатак претраге на Интеренту који морају заједно да реализују и сл.
Унапређивање групне динамике и комуникације је тим важније када се има у виду да се у списку исхода међународних програма обуке за дигиталну писменост налазе и „способност за сарадњу и тимски рад”, као и „ефикасно комуницирање”.
Градиво је конципирано тако да не зависи од брзине напредовања полазника у два друга предмета који битно утичу на савлађивање овог програма – српски језик и математику. Ипак би било драгоцено за реализацију свеукупног програма да се обављају консултације са наставницима других предмета у контексту комплементарног
уобличавања задатака и примера за вежбу. Напредни садржаји, који су наведени за сваки циклус, су изабрани тако да са обавезним материјалима формирају логичку и тематску целину. Углавном су таквог карактера да се могу презентовати напреднијим полазницима, паралелно са излагањем обавезних материјала свим полазницима.
Реализација програма претпоставља одређене техничке услове. С обзиром на интензивност програма, минимални услови су: умрежена рачунарска учионица, повезана на Интернет, са рачунаром за сваког полазника. На рачунар предавача повезан штампач, скенер, читач меморијских картица и видео пројектор. На нивоу хардвера
појединачних рачунара претпостављају се рачунарске конфигурације са процесорима генерације Intel Pentium IV и 500MB радне меморије, звучницима и CD/DVD писачем. На нивоу софтвера претпоставља се оперативни систем Windows XP и три основна програмска пакета MS Office 2003.