Циљ наставе предмета дигитална писменост је оспособљавање полазника за самосталну употребу рачунара и информатичких сервиса као претпоставке активне партиципације одраслих у свакодневним ситуацијама приватног и радног окружења. Исходи за крај трећег циклуса
По завршетку трећег циклуса полазник/ца ће умети да:
– креира, уређује, обликује и штампа табеларни документ;
– креира, уређује, штампа и приказује презентацију.
Обавезни садржаји трећег циклуса
Табеларни документ
– Радна површина програма и концепт табеларног документа
– покретање и затварање програма, подешавање приказа;
– креирање, отварање, снимање и затварање документа;
– радни лист, редови и колоне;
– ћелије – означавање и новои (формула, резултат, формат);
– мени, траке са алатима, трака формуле, језичци радних листова;
– употреба помоћи у програму;
– штампање документа.
Табеларни документ
– Уношење и уређивање података
– бројеви, текст, датум и време;
– копирање/попуњавање вредности;
– попуњавање редова табеле;
– поруке о грешкама и њихови узроци;
– апсолутне и релативне референце;
– аритметички оператори и оператори поређења;
– основне статистичке функције.
Табеларни документ
– Обликовање и уређивање табела
– технике избора;
– уметање и брисање ћелија, редова и колона;
– висина редова и ширина колона;
– премештање и копирање опсега ћелија;
– сортирање опсега ћелија;
– подешавање облика, величине и поравнања текста;
– линије оквира.
Презентација
– покретање и затварање програма, подешавање приказа, концепт презентације;
– креирање, отварање, снимање и затварање документа;
– креирање, премештање, брисање и копирање сладова;
– подешавање изгледа слајда;
– унос, позиционирање и обликовање текста;
– унос, позиционирање и подешавање слика и других графичких елементата;
– подешавање тока презентације;
– штампање презентације.
Напредни садржаји трећи циклуса
Табеларни документ
– скривање и откривање редова и колона;
– именовање ћелија и употреба имена;
– аритметичке функције, функције датума и времена;
– „ИФ” функција;
– формати бројева;
– креирање, измена и уређивање дијаграма.
Презентација
– употреба матрице слајда;
– позиционирање и поравнавање објеката;
– подешавање начина смењивања слајдова и анимација;
– подешавање временских интервала.
Начин остваривања програма
Дигитални свет је до скора био мали
део наших живота, јасно одвојен од „стварног” света, у који су, по
обавези или забаве ради, одлазили релативно малобројни и у њему боравили
релативно кратко, колико је захтевала пословна обавеза одраслих, или
забава младих. Данас тај дигитални свет у тој мери прожима наш свеукупни
животни и радни простор да дигитална неписменост драматично хендикепира
и маргинализује
појединца. Доводи га у драстично неравноправан
положај у односу на остале, јер му чини недоступним, не само велики део
света рада и јавно доступних услуга, већ и велику количину информација
значајних за његов свакодневни живот, укључујићи и могућност учења.
Концепт
програма „Дигитална писменост” је такав да у првом циклусу полазника
оспособимо да елементарно функционише и комуницира у дигиталном свету, и
да проналази информације које ће му омогућити да даље самостално учи. У
другом циклусу полазника оспособљавамо да креира најчешће сретану форму
дигиталног
документа у свету рада – текстуални документ, док га у
трећем оспособљавамо да креира табеларни документ и презентацију, као
честе форме дигиталног документа у свету рада.
Овако конципиран
програм практично оспособљава полазника за самостални живот у дигиталном
свету већ у првом кораку, док га други и трећи циклус оспособљавају да
„дигитално” партиципира у свету рада.
Циљ нам је био да програм
оријентишемо на исходе, колико је год то било могуће у датим
околностима. Апсолутни је приоритет да се у избору активности, и
генерално у свим аспектима наставе, фокусирамо на реализацију тих
исхода.
Општеприхваћени израз „савлађивање градива” треба заменити
изразом „достизање исхода”. Исходе треба схватити и као оријентир, према
коме непрекидно треба кориговати ток наставе, у смислу избора примера и
активности, динамике рада и количине информација које износимо, а све у
складу са специфичностима групе са којом радимо. С обзиром да је
програм намењен одраслима избор активности морамо ослонити на претходна
искуства и знања полазника, њихова интересовања и потребе. Све нас ово
упућује превасходно на обавезу да активирамо полазнике и реализујемо
интерактиван процес учења са интензивном партиципацијом полазника.
Овај
програм не треба схватити као средство да полазник научи о употреби
рачунара, да би касније могао да реализује уобичајене активности
баратања дигиталном информацијом. Знатно више од тога, кроз реализацију
уобичајених активности, полазника треба спровести кроз програм и тако
припремити да барата дигиталном информацијом у новом или измењеном
контексту, уз достизање адекватног критичког става према
алаткама које користи и информацијама до којих путем њих долази.
С
обзиром да је други циклус посвећен креирању текстуалних докумената, а
трећи креирању табеларних документата и презентација, за похађање трећег
циклуса није неопходно знање и вештине које представљају исходе другог
циклуса. Знање градива из првог циклуса, је међутим неопходно за успешно
укључивање у други и у трећи циклус. У ситуацијама када се у програм
обуке полазник укључује у другом или трећем циклусу, саветујемо да му се
индивидуализацијом наставе омогући да достигне неопходан ниво знања и
вештина (предвиђених за први циклус) и нормало се укључи у наставу
одговарајућег (другог или трећег) циклуса.
У Приручнику за
реализацију програма су за сваку област дати примери препоручених
активности, а овде се наглашавају начелне сугестије у вези са начином
реализације. Изузетан интензитет програма намеће обавезу практичног рада
полазника, чак и у случају најједноставнијих лекција. Без обзира на
избор садржаја тај практични рад је незаобилазни услов реализације овако
интензивног програма. Такође, интеракција у групи значајно може
унапредити ефикасност рада, препоручује се да се у избору активности
приоритет даје онима који поспешују ту интеракцију – организовати
електронску комуникацију између полазника, електронску верзију „глувих
телефона”,
доделити им задатак претраге на Интеренту који морају заједно да реализују и сл.
Унапређивање
групне динамике и комуникације је тим важније када се има у виду да се у
списку исхода међународних програма обуке за дигиталну писменост налазе
и „способност за сарадњу и тимски рад”, као и „ефикасно комуницирање”.
Градиво
је конципирано тако да не зависи од брзине напредовања полазника у два
друга предмета који битно утичу на савлађивање овог програма – српски
језик и математику. Ипак би било драгоцено за реализацију свеукупног
програма да се обављају консултације са наставницима других предмета у
контексту комплементарног
уобличавања задатака и примера за вежбу.
Напредни садржаји, који су наведени за сваки циклус, су изабрани тако да
са обавезним материјалима формирају логичку и тематску целину. Углавном
су таквог карактера да се могу презентовати напреднијим полазницима,
паралелно са излагањем обавезних материјала свим полазницима.
Реализација
програма претпоставља одређене техничке услове. С обзиром на
интензивност програма, минимални услови су: умрежена рачунарска
учионица, повезана на Интернет, са рачунаром за сваког полазника. На
рачунар предавача повезан штампач, скенер, читач меморијских картица и
видео пројектор. На нивоу хардвера
појединачних рачунара
претпостављају се рачунарске конфигурације са процесорима генерације
Intel Pentium IV и 500MB радне меморије, звучницима и CD/DVD писачем. На
нивоу софтвера претпоставља се оперативни систем Windows XP и три
основна програмска пакета MS Office 2003.