Исходи за крај трећег циклуса

По завршетку трећег циклуса полазник/ца ће умети да:
– креира, уређује, обликује и штампа табеларни документ;
– креира, уређује, штампа и приказује презентацију.

Обавезни садржаји трећег циклуса

Табеларни документ

– Радна површина програма и концепт табеларног документа
– покретање и затварање програма, подешавање приказа;
– креирање, отварање, снимање и затварање документа;
– радни лист, редови и колоне;
– ћелије – означавање и новои (формула, резултат, формат);
– мени, траке са алатима, трака формуле, језичци радних листова;
– употреба помоћи у програму;
– штампање документа.

Табеларни документ

– Уношење и уређивање података
– бројеви, текст, датум и време;
– копирање/попуњавање вредности;
– попуњавање редова табеле;
– поруке о грешкама и њихови узроци;
– апсолутне и релативне референце;
– аритметички оператори и оператори поређења;
– основне статистичке функције.

Табеларни документ

– Обликовање и уређивање табела
– технике избора;
– уметање и брисање ћелија, редова и колона;
– висина редова и ширина колона;
– премештање и копирање опсега ћелија;
– сортирање опсега ћелија;
– подешавање облика, величине и поравнања текста;
– линије оквира.

Презентација

– покретање и затварање програма, подешавање приказа, концепт презентације;
– креирање, отварање, снимање и затварање документа;
– креирање, премештање, брисање и копирање сладова;
– подешавање изгледа слајда;
– унос, позиционирање и обликовање текста;
– унос, позиционирање и подешавање слика и других графичких елементата;
– подешавање тока презентације;
– штампање презентације.

Напредни садржаји трећи циклуса

Табеларни документ

– скривање и откривање редова и колона;
– именовање ћелија и употреба имена;
– аритметичке функције, функције датума и времена;
– „ИФ” функција;
– формати бројева;
– креирање, измена и уређивање дијаграма.

Презентација

– употреба матрице слајда;
– позиционирање и поравнавање објеката;
– подешавање начина смењивања слајдова и анимација;
– подешавање временских интервала.

Начин остваривања програма

Дигитални свет је до скора био мали део наших живота, јасно одвојен од „стварног” света, у који су, по обавези или забаве ради, одлазили релативно малобројни и у њему боравили релативно кратко, колико је захтевала пословна обавеза одраслих, или забава младих. Данас тај дигитални свет у тој мери прожима наш свеукупни животни и радни простор да дигитална неписменост драматично хендикепира и маргинализује
појединца. Доводи га у драстично неравноправан положај у односу на остале, јер му чини недоступним, не само велики део света рада и јавно доступних услуга, већ и велику количину информација значајних за његов свакодневни живот, укључујићи и могућност учења.
Концепт програма „Дигитална писменост” је такав да у првом циклусу полазника оспособимо да елементарно функционише и комуницира у дигиталном свету, и да проналази информације које ће му омогућити да даље самостално учи. У другом циклусу полазника оспособљавамо да креира најчешће сретану форму дигиталног
документа у свету рада – текстуални документ, док га у трећем оспособљавамо да креира табеларни документ и презентацију, као честе форме дигиталног документа у свету рада.
Овако конципиран програм практично оспособљава полазника за самостални живот у дигиталном свету већ у првом кораку, док га други и трећи циклус оспособљавају да „дигитално” партиципира у свету рада.
Циљ нам је био да програм оријентишемо на исходе, колико је год то било могуће у датим околностима. Апсолутни је приоритет да се у избору активности, и генерално у свим аспектима наставе, фокусирамо на реализацију тих исхода.
Општеприхваћени израз „савлађивање градива” треба заменити изразом „достизање исхода”. Исходе треба схватити и као оријентир, према коме непрекидно треба кориговати ток наставе, у смислу избора примера и активности, динамике рада и количине информација које износимо, а све у складу са специфичностима групе са којом радимо. С обзиром да је програм намењен одраслима избор активности морамо ослонити на претходна искуства и знања полазника, њихова интересовања и потребе. Све нас ово упућује превасходно на обавезу да активирамо полазнике и реализујемо интерактиван процес учења са интензивном партиципацијом полазника.
Овај програм не треба схватити као средство да полазник научи о употреби рачунара, да би касније могао да реализује уобичајене активности баратања дигиталном информацијом. Знатно више од тога, кроз реализацију уобичајених активности, полазника треба спровести кроз програм и тако припремити да барата дигиталном информацијом у новом или измењеном контексту, уз достизање адекватног критичког става према
алаткама које користи и информацијама до којих путем њих долази.
С обзиром да је други циклус посвећен креирању текстуалних докумената, а трећи креирању табеларних документата и презентација, за похађање трећег циклуса није неопходно знање и вештине које представљају исходе другог циклуса. Знање градива из првог циклуса, је међутим неопходно за успешно укључивање у други и у трећи циклус. У ситуацијама када се у програм обуке полазник укључује у другом или трећем циклусу, саветујемо да му се индивидуализацијом наставе омогући да достигне неопходан ниво знања и вештина (предвиђених за први циклус) и нормало се укључи у наставу одговарајућег (другог или трећег) циклуса.
У Приручнику за реализацију програма су за сваку област дати примери препоручених активности, а овде се наглашавају начелне сугестије у вези са начином реализације. Изузетан интензитет програма намеће обавезу практичног рада полазника, чак и у случају најједноставнијих лекција. Без обзира на избор садржаја тај практични рад је незаобилазни услов реализације овако интензивног програма. Такође, интеракција у групи значајно може унапредити ефикасност рада, препоручује се да се у избору активности приоритет даје онима који поспешују ту интеракцију – организовати електронску комуникацију између полазника, електронску верзију „глувих телефона”,
доделити им задатак претраге на Интеренту који морају заједно да реализују и сл.
Унапређивање групне динамике и комуникације је тим важније када се има у виду да се у списку исхода међународних програма обуке за дигиталну писменост налазе и „способност за сарадњу и тимски рад”, као и „ефикасно комуницирање”.
Градиво је конципирано тако да не зависи од брзине напредовања полазника у два друга предмета који битно утичу на савлађивање овог програма – српски језик и математику. Ипак би било драгоцено за реализацију свеукупног програма да се обављају консултације са наставницима других предмета у контексту комплементарног
уобличавања задатака и примера за вежбу. Напредни садржаји, који су наведени за сваки циклус, су изабрани тако да са обавезним материјалима формирају логичку и тематску целину. Углавном су таквог карактера да се могу презентовати напреднијим полазницима, паралелно са излагањем обавезних материјала свим полазницима.
Реализација програма претпоставља одређене техничке услове. С обзиром на интензивност програма, минимални услови су: умрежена рачунарска учионица, повезана на Интернет, са рачунаром за сваког полазника. На рачунар предавача повезан штампач, скенер, читач меморијских картица и видео пројектор. На нивоу хардвера
појединачних рачунара претпостављају се рачунарске конфигурације са процесорима генерације Intel Pentium IV и 500MB радне меморије, звучницима и CD/DVD писачем. На нивоу софтвера претпоставља се оперативни систем Windows XP и три основна програмска пакета MS Office 2003.