Хардвер и софтвер

Све оно што можемо видети и дотаћи на рачунару, називамо хардвер. Све остало – дакле онај програмски део, називамо софтвер. Код личног (персоналног) рачунара софтвер чине оперативни систем и апликативни или кориснички програми (скраћено: „програми“). Апликативни програми су наменски програми који обављају једну одређену врсту посла – нпр. за прављење и обраду фотографија, за прорачуне, за прављење текстуалних докумената, речник, адресар итд. Оперативни систем је скуп основних програма које је намењен да управља хардвером и да обезбеди комуникацију између апликативних програма и хардвера.
Хардвер се састоји од пет функционалних целина/делова:

• централне јединице
• дела за складиштење података
• дела за размену података
• улазно-излазних уређаја
• дела за комуникацију

Улазно-излазни уређаји

Улазно-излазни уређаји су сви они уређаји преко којих рачунару предајемо информације, или преко којих од њега добијамо информације. Главни улазни уређаји у свакодневном раду на кућном рачунару су миш и тастатура, а главни излазни је монитор. Међутим често ћемо срести и многе друге. На кућним рачунарима ћемо често срести и (када од полазника прикупите идеје, покажите слајд, укажите на непоменуте и коначно раздвојте уређаје према карактеру информације који се може унети): скенер, слушалице, са или без микрофона, играчку палицу (joystick) и наменску дигиталну камеру за видео комуникацију. У графичким студијима: миша са куглицом (trackball) и графичку таблу. У самопослугама, на аутоматима за новац и у хотелима: читач бар- кода и читач магнетне картице. Као улазни уређај на кућним рачунарима можемо употребити и дигитални фото апарат, и дигиталну камеру. Монитор осетљив на додир је прави улазно-излазни уређај. Преко њега „добијамо“ информације из рачунара, али их преко њега и предајемо информације рачунару. Исто ће важити и за слушалице са
микрофоном.

Део за размену података

Део за размену података чине сви они уређаји, привремено или трајно повезани са рачунаром, на које преносимо податке или са којих преузимамо податке (документа, програме и друго). Ови уређаји нам служе за складиштење података ван рачунара (превљење додатних сигурносних копија података), или за пренос података на друге рачунаре посредним путем. Данас је за уобичајено да за ову намену користимо спољашње магнетне дискове („харддискове“), оптичке дискове (CD и DVD), USB флеш меморијске штапиће, различите меморијске картице. За ову намену могу да се искористе и уређају које је могуће повезати са рачунаром, а имају одређени простор за складиштење података – MP3 плејери, мобилни телефони и др.

Део за комуникацију

За примопредају података на даљину служи нам део за комуникацију. Чине га делови хардвера, који омогућавају комуникацију жичним (посредством кабла рачунарске мреже (мрежног кабла), телефонског кабла, кабла кабловске телевизије или бежичним путем.__

Део за складиштење података

Део за складиштење података представља уређај, унутар рачунара, на који похрађујемо оперативни систем, апликативне програме и документа. Најчешће се за ову намену користи магнетни диск („тврди диск“ тј.„Hard Disk“), уређај који ради на принципу магентног записа.

Централна јединица

Централна јединица прима улазне податке са улазних уређаја, из дела за размену или за комуникацију, или их преузима из складишта, затим те податке обрађује у складу са задатком који смо јој дали, и податке који су резултет те обраде поново складишти или упућује на неки од излазник уређаја, на део за резмену података, или на део за комуникацију.
Највећи део централне јединице рачунара је електронска плоча коју називамо „матична плоча“. У срцу матичне плоче је командна јединица „процесор“, који барата  непрекидно тим низом раније помињаних нула и јединица и који има на располагању брзу унутрашњу меморију (РАМ), где привремено складишти податке које управо обрађује.
Процесор на матичној плочи окружују бројни наменски сегменти задужени за одређене врсте задатака – за пренос података ка спољним уређајима, за комуникацију са другим рачунарима, за стварање звука, за приказ слике на монитору и др.

Вежба: Трансфер информације

Започните вежбу питањем: Шта може бити фото апарат у односу на рачунар?
Скупљајте одговоре полазника и групишите их према критеријуму функционалности.
Затим прикажите суштину трансфера информације, без обзира на медиј и начин, приказом
разлике: дигитални фото апарат као улазни уређај –насупрот- картица из дигиталног
фото апарата као медиј за пренос података, насупрот дигитални фото апарат повезан са
рачунаром као уређај за размену података.